Masline

Jutra nisu rana. Rabi čekati da se jutarnja rosa osuši. Svejeno se skupimo do 8 najkašnije. Gre ki je šerijo. Kante, mriže, grablje. Tresač nikako jer će ruvinati stablo!

Tri auta, dvoje dice, samo jedna prikolica jer druga auta nimaju kuku. Svake godine ista priča. Trebali smo još malo čekati. Radman će biti loš. Nismo zadovoljni.

Ali drugače nismo mogli dobiti godišnji. Nidan od nas. Tečemo prije i pokle dela. Po dicu, po grablje, po mrižu, po pinjate s užinon. Pa zabimo jisti, dok prven nisu ruke i kolina počela klecati.

Manji je vrga maslinu u usta. Nismo snimili ča je načinija s licen, ali svi ćemo se toga sjećati. Teti se pauk spustija na glavu, pa je vikala. Do drugega maslinika su je čuli.

Do podne smo u kratkima, i fali za piti. Predvečer doma gremo bez riči. Dica spidu, radio sviri. Klima u autu grije da se ki ne nazebe. Ali ruke i dalje trepe. Križa zatežu, oči na po koplja.

Jene grablje smo puštili.

Nisu isti ljudi brali ovega lita. A ulje je bilo gorčije nego prija.